⚠️ Безбедносна питања СПЦ и Србије
Изостанак било какве смислене реакције опозиције када је реч о тзв. Закону о странцима на Косову и Метохији, пре свега онога што себе назива десницом, потврђује писање Оцила од самог оснивања канала. Сада још само слепцу није јасно да су сви у фиоци и раде за атлантисте, па у бунтовном, анархичном и инаџијском српском народу имамо овакво неприродно стање.
Ово заправо и не чуди много, како је читава снага обавештајног сектора уз свесрдну подршку запада, уместо да се бави безбедносним изазовима, као главни циљ поставила партијску контролу и задржавање тапија стечених петооктобарским пучем у оквиру инцестуозне политичке породице настале у безбедносним лабораторијама деведесетих. Ово се, пре свега, односи на контролу националних српских група и навијача, као једине реалне опасности за систем чији се обриси јасно назиру још пре доласка Слобе. Тако је безбедносним структурама било важније компромитовање српских организација, привођење теткица по твитеру или специјалне операције попут САЈ хапшења опасног ајдука Кнеза Бабовића, но осмишљавање какве сувисле безбедносне стратегије. У међувремену су сва обавештајна чворишта и инфраструктура осим ВБА оперативног центра испод Генералштаба пала у руке Мосада, Ције и МИ6, чиме је процес предаје српских интереса на тацни заокружен.
И Ћаци и блокадери у оквиру институционалних игара моћи имају једну заједничку мету и до краја непокорену тврђаву – Српску православну Цркву. Идеја преузимања православља од стране запада можда је једна од најстаријих обавештајних доктрина, која сеже још од пада Цариграда, којем су, опет, управо латини кумовали. То није само слом могуће опозиције, већ и слом духа. Док пумпани - пумпосавци стају уз отворено јеретичке владике и заједно нападају Синод, Вучић упркос доминантној либековској струји у СНС задржава нешто више државничког инстинкта од наших црвених шапица, стаје у одбрану Порфирија у фингираном словеначком процесу, користећи СПЦ као једнократно хигијенско средство и повлачећи је у живо блато у ком се обрео.
Вучић не наступа отворено против Цркве. Он се петља у њене послове и пасивно агресивно пушта друге да му заврше прљав посао, одвративши поглед од прозападних антицрквених структура. Даље, СНС Центер за друштвену стабилност, ГОНГО или ти СНС НВО организација, отворено спинује да је разрешење владике, Јустина некаква победа над блокадерима и на тај начин раде исти посао као и пумпани - додатна подела родољубивог корпуса као и верног народа, профанисање СПЦ као јавног дневно - политичког сервиса. У основи, ово се не разликује пуно од пумпана, који мисле да СПЦ треба да буде обојени жељомат и подржи њихове дебилне перформансе.
Како објаснити народу да, рецимо, енергетски споразум са Америма потписује отпораш, циониста Марко Ђурић, уз посредовање малог од Ане Брнабић, либековца Вука Велебита, отвореног блокадера, уз благослов и у присуству Иринеја американског, јеретика и педофила, који тада води процес против Патријаршије преко америчке корпорације и такође подржава студенте, док ће Хил кацније председавати Пупин иницијативом, а све ово у име Србије и уз благослов Вучића?! Пумпани и ћацији су сукобљени само у вашим главама, док на вишим енергетским орбитама раде у симбиози на издаји српских интереса.
Искушења која пролази СПЦ након јасног позиционирања против папско – фанарске агенде и сплетки, погодују самовољи локалних владика из корпуса “лојалних”. Док унутрашњи непријатељи ломе копља унутар СПЦ, Синод као да нема снаге и храбрости да дисциплинује дивљање локалних спахија - владика који растерују верни народ и затварају цркве. Ма како тешка била ситуација унутар СПЦ, архијереји не смеју сметнути са ума да управо Лаос држи Цркву Христову, па да жмурењем пред лудовањем великодостојника гурају народ у руке расколницима и агентурама.
☦️ ОЦИЛО на 💬 💬
https://twitter.com/Ocilo1793581
