Потребу за тражењем Бога свако исказује кроз своје окружење. У својој околини тражимо доживљај себе, свијета и Бога. Кроз мистицизам и личне односе тражи се онострано.
И често се дешава да када неко почиње из неких нултих позиција да тражи Бога, да креће правећи отклон од остатка, да тражећи себе креће да се сматра „Богом даним“ и као јединим легитиним заступником вјере у Бога. Теолози често тако учећи о Богу крећу да стичу неке ставове о самопрезиру оних који јесу Црква, заборављајући да је Бог у оном народном амин на крају свакога возгласа. Тако се дешава да од животних ставова стаљинистичких, кроз катарзу теологије долазимо до термина самоопрезира, они који су константа у Цркви и који не иду од реалности до реалности. Онда нађу у литератури своју религиозност, презирући традиционализам, али и често Свето Предање. Тако долазимо до вјеровања у неког Бога који је доступан само академској заједници, заборављајућу да је Бог у заједници, а једна заједница обухвата разноликост и јединство у разликама, а све сабрано под Духом Светим.
Када неко умисли да је бољи од осталих почиње по Ничеовским прниципима да презире све оне који су слабији од њега, сматрајући да само он има право да сагледава Бога, због знања које посједује, не знајући да управо то знање може да га одваји од заједнице Цркве. Када се органски одвоје у самопрезиру, неколицина академских теолога запада у болест квазиинтелектуализма у Срба, у аутошовинизам. Можда је та појва нова код Срба, али у Цркви свакако није, него је једна од првих јереси „гоностицизам“, та вјера да само знање спасава, без љубави која дјелује, се појављује у новом академском руху.
Црква су сви, и вјера спашава, а не само знање, знање јесте добро али продуктивно, али не стерилно и сазнања која не дају плодове. Нека искушења српских теолога и нагла скретања од агностицизма и атеистичких позиције до егоцентирчног гностицизма, са турболибералним ставовима, уз зачин сплеткарења као на древним дворцима средњег вјека јесте само вид одступања од народа који је највећа компонента Цркве.
„Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.“ Мт. 11;25
Небојша Лазић
