https://i.ytimg.com/vi/EpdDzWTg8GE/maxresdefault.jpg🌪 Хала – крилата прождрљива неман српске mitologije
Према вјеровању, хала је представљена као змијолико чудовиште слично aždahi, која представља отјелотворење непогода, олујног вјетра, туче (града) и посљедица ових појава. У свим крајевима има призвук и ћуд злог бића које наноси штету људима, а временом су јој придодате особине прождрљивости и халавости због њене бјесне (demonske) и рушитељске природе. Хала наводи градоносне облаке на љетину (годишњи урод), и уништи од усјева оно што не поједе. Супротстављен јој је змај – огњени јунак од којега у летењу огањ одскаче и свијетли.
Дуго времена је ријеч „хала“ сматрана турциштином, али се заправо ради о српској и прасловјенској ријечи *hala, образована од прасловјенске основе *hal- (/*šal-) док су се значења развијала овако:
„силовитост, жестина, плаховитост“ > „непогода, олуја, вихор, бура, stihija“ > „бјес (demon) који изазива непогоду, олујно невријеме“ > „болест коју непогода изазива“. Остала обиљежја која су прикачена хали јесу: „лудило, бјеснило, прекомјерна великост, прождрљивост, грамзивост, јарост, болест произведена непогодама“.
Многе изведенице србске ријечи хала јесу:
халовит*, халав, халапљив, халабука*, халамуња (=вјетропир), халина (=јак вјетар), халовјестан (=прождрљив), халовати (=бјесњети, виленити), халобија (=велика олуја са градом)
Хала може узети и људско обличје, али и тада задржава особености и посебности хале. У продужетку је дата кратка народна ꒌ legenda о Светом Сави (Растку Немањићу) у којој се хала увлачи у Светога Симеона (Стефана Немању):
📜 Свети Сава и хала
"Праведна судба за неке гријехе казни Светог Симеона те уђе у њ хала прождрљива. Од тога доба обичан ручак Светом Симеуну бијаше печен вол и у волу ован, и у овну кокош, а у кокошчици јаје – и од свега тога иза његова ручка не остајаше ништо. Један пут дође Свети Симеон у Хиландар, па у дугом разговору са Светим Савом огладни и стане хитати ићи на ручак, али га Свети Сава вјештим разговором задржи, док хала у њему сасвим не огладни и много га умори. Онда му Свети Сава пружи поскурицу, а из Светог Симеона зину хала и обвину поскурицу. Свети Сава докопа тад халу рукама за врат, извуче ју из њега и баци у море. И од тада не могаше Свети Симеон ни цијелу кокошку појести."
*који има натприродне особине хале; плаховит, бијесан; вјетровит”. Према предању постоје халовити људи, чија се душа претвара у халу док тијело спава.
**јести као хала (упоредно „јести као мећава“)
***халино бјеснило је пропраћено буком
Позајмљенице су написане латиницом и искошене су.
📚Извори:
‣ Бјелетић, М. (2002). Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл.(х)ала.
‣ Бјелетић, М. (2004). Јужнословенска лексика у балканском контексту (лексичка породица именице хала). Balcanica, 34, 143-155.
‣ Гајић, Н. (2011). Словенска митологија, треће издање.
‣ Етимолошки речник српског језика, Свеска 1 А. Београд, 2003.
‣ Караџић, С., Вук. Живот и обичаји народа српскога. Беч, 1867.
‣ Педесет легенди о Светом Сави – избор, са предговором Владимира Ћоровића. Горњи Милановац, 1995.
#Језикословље #Митологија #Старовјерје
https://t.me/svesrblje
