🇮🇹🇪🇺🇺🇦🇷🇺 Берлускони о украјинској кризи и паду Европе
"Суочени са агресијом Русије, Европа и Запад одговорили су на чврст и јединствен начин. Са ове тачке гледишта, Русија је већ изгубила своју игру: ако сматра Запад противником, онда се данас суочава са много уједињенијим и одлучнијим противником него што је то било последњих година".
Међутим:
✔️ Реакција Запада је била уједињена, али шта подразумевамо под Западом? САД, Европа, неке пацифичке земље традиционално повезане са САД, као што су Аустралија и Јапан. Врло мало светских земаља. Чак је и Турска, упркос чланству у НАТО-у, одбила да уведе антируске санкције.
✔️ Жалим што су моји покушаји да уведем Русију у западни блок бојкотовали неки европски лидери. Да смо успели, данас би европски сценарио био много другачији. Међутим , украјинска криза нас суочава са узнемирујућом чињеницом – Русија је изолована од Запада, али је Запад изолован од целог света.
✔️ Либерална демократија коју узимамо здраво за готово је систем управљања који обухвата мање од четвртине светске популације. Највеће земље на свету, Кина, Индија, Русија и десетине других азијских, афричких, латиноамеричких земаља, сада нису са Западом.
✔️ Са демографске тачке гледишта, већина западних земаља је у стационарној или опадајућој ситуацији, док је у остатку света, посебно у Африци, убрзан раст броја становнка.
✔️ Запад није био у стању да створи ни систем савеза ни политички и економски предлог. Напротив, Запад је направио неколико деструктивних повлачења, на пример у Авганистану, што је додатно поткопало његов кредибилитет у очима владајућих класа и јавног мњења целе планете.
✔️ Европа ризикује да у наредним деценијама постане глинени лонац међу гвозденим посудама. Наше земље немају ни војну снагу ни услове географске изолације који у извесној мери штите Северну Америку. Можете бити"економски гигант али политички патуљак" само док неко други не буде спреман да преузме одговорност за нашу безбедност и слободу. Везани смо неутољивим дугом захвалности и лојалности Сједињеним Државама, али знаци неизбежног смањења улоге Вашингтона као заштитника колективне безбедности постају све очигледнији.
