У Београду је након Другог свјетског рата, у периоду од 1946. до 1947. године, на смрт осуђено и погубљено седам високих њемачких генерала. Најзначајнији процеси одржани су пред Војним судом Треће југословенске армије, а осуђени су били кључни заповједници одговорни за злочине на простору Југославије и Грчке: Александер Лер, Генерал-пуковник ваздухопловства и врховни командант њемачких трупа на Југоистоку, осуђен је због командовања бомбардовањем Београда 1941. године. Аугуст Мајснер, Генерал-потпуковник СС-а и полиције у окупираној Србији, директно одговоран за масовне егзекуције и рад логора; Хајнрих Данкелман, Генерал ваздухопловства и војни заповједник Србије 1941. године, осуђен због увођења казнених експедиција; Јохан Фортнер, Генерал-мајор, командант 718. пјешадијске дивизије, одговоран за злочине у БиХ и Србији; Фриц Најдхолд, Генерал-потпуковник, командант 369. "Вражје" дивизије; Јозеф Киблер, Генерал-потпуковник, брат Лудвига Киблера, командовао дивизијама које су чиниле злочине над цивилима; Адалберт Лончар, Генерал-мајор, војни командант Београда. Осим њих, у Београду су осуђени и други високи официри попут Харалда Турнера, шеф војне управе у Србији и Георгија Кисела, замјеник војног управника.
Поред највиших генерала, у Београду је након Другог свјетског рата суђено великом броју нижих официра, припадника Гестапоа, СС-а и Вермахта. У Првом великом процесу, одржаном октобра 1946, на смрт стријељањем их је осуђено 23, док је 10 добило затворске казне од 5 до 20 година. Други процес, суђење припадницима СС-а и полицијским званичницима, одржан је у децембру 1946. године. На смрт је осуђено њих 18, укључујући и официре попут шефа Гестапоа у Београду, Ханса Хелма и Вилхелма Фукса. Југославија је од савезника тражила и изручење стотина нижих официра. Многи су процесуирани појединачно или у мањим групама током 1947. и 1948. године. На примјер, командант логора Бањица, Вили Фридрих, осуђен је на смрт у марту 1947. године.
Југославија је активно доприносила раду Међународног војног трибунала. Предвођена правницима и истражитељима, доставила је обимну документацију о масовним стријељањима талаца, логорима и истребљењу Јевреја на простору окупиране Југославије. Правни стручњаци из Југославије у Нирнбергу су инсистирали на примјени концепта геноцида (који је тада био нов појам) у оптужницама, детаљно описујући логоре смрти и уништење јеврејске заједнице.
Драга браћо и сестре, претходних дана свакодневно сам писао текстове о стравичним злочинима Муслимана из Сребренице, које су чинили над Србима у околним селима, али и у логорима које су основали у Сребреници. Писао сам и о активностима Њемачке и њеног државног министра Клауса Кинкела на оснивању Хашког трибунала... Сви написани текстови су наишли на изванредан пријем код читалаца, а многи од њих су тражили да напишем и књигу о свему томе. С обзиром на то да сам књигу скоро па написао, и то овако јавно, одлучио сам да написане текстове обрадим и систематизујем у књигу о "Сребреници". Међутим, а то сам написао и на почетку ове објаве: "У мало руку је мало снаге, а у много руку има и много снаге!"
Дакле, ако бисмо сви, као српски народ, гдје год тренутно живјели, кренули у заједничку акцију - сигуран сам да бисмо успјели и раскринкали спреге и комплоте који су претходили свим нашим ратним и послијератним невољама.
Данас је идеална дан, наш Ђурђевдан, да се састанемо и кажемо: "Срећна Слава! Само Слога Србина Спасава!"
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 05. 2026)
Напомена: Уједињена Њемачка деведесетих жељела да поништи поредак успостављен 1945. године. Југославија је била симбол тог поретка – држава побједница над фашизмом и један од кључних свједока нацистичких злочина. Разбијањем Југославије, Њемачка је дефакто уклонила један од стубова те "версајске” и "јалтске” Европе. Желећи да промијени улоге "жртве” и "злочинца", Њемачка је својим снажним залагањем за трибунал и касније за Резолуцију о Сребреници, у међународној јавности успјела да се позиционира као "морални судија". #доктор
#српска #геноцидсрба
👉🇷🇸
🇷🇺👈
